Privredna komora Srbije – Regionalna privredna komora Zaječarskog i Borskog upravnog okruga

Neke od novosti iz Zakona o platnim uslugama

Od 01. oktobra 2015. godine pocinje primena novog Zakona o platnim uslugama. U ovom tekstu ukazano je na neke od novina koju nam on donosi, pored ostalog – nove obrasce platnih naloga.
Narodna banka Srbije donela je Odluku o obliku, sadržini i načinu korišćenja obrazaca platnih naloga za izvršenje platnih transakcija u dinarima (“Službeni glasnik RS”, 55/2015 i 78/2015) kojom je uredjen izgled novih obrazaca platnih naloga, i to:
• naloga za prenos,
• nalog za uplatu, i
• nalog za isplatu.


Odlukom je propisano da obrasci platnih naloga koji se izdaju na papiru budu dimenzija 99×210 mm, sto odgovara jednoj trecini stranice formata A4, a da se štampaju na samokopirajućem papiru bele boje s crnim linijama. Nalozi se sastoje od najmanje dva primerka, a obrazac platnog naloga može imati i više od dva primerka u zavisnosti od potreba pružaoca i korisnika platnih usluga.
Prvi primerak, koji pružalac platnih usluga (na primer banka) overava, vraća se korisniku platnih usluga, a drugi ostaje pružaocu platnih usluga kao dokument na osnovu koga se izvršava placanje.
Izuzetno, na zahtev korisnika platnih usluga, a uz saglasnost pružaoca platnih usluga, nalog za prenos može da se sastoji samo od jednog primerka, u kom slučaju je pružalac platnih usluga dužan da korisniku platnih usluga izda potvrdu o prijemu platnog naloga, s tim da ako je korisnik platnih usluga pravno lice tu potvrdu izdaje na njegov zahtev.
Jedna od najvidljivijih novina je uvođenje novih pružalaca platnih usluga i usluga elektronskog novca. Naime, starim Zakonom o platnom prometu, usluge platnog prometa mogle su da pruže Narodna banka Srbije, poslovne banke, preduzeća PTT saobraćaja i Trezor. Novi Zakon omogućava veću tržišnu utakmicu, uvođenjem novih subjekata, pre svega iz nebankarskog sektora. Oni će morati da zadovolje propisane uslove kako bi dobili dozvolu Narodne banke Srbije za rad. Javnost je posebno zainteresovana za instituciju elektronskog novca (kao što je Pay Pal), za čiji rad je sada kreiran zakonski osnov.
Dakle, platne usluge od 1. oktobra, moći će da pružaju sledeće institucije:
1. Banke,
2. Institucije elektronskog novca,
3. Platne institucije,
4. Narodna banka Srbije,
5. Uprava za trezor,
6. Javni poštanski operater.
Puno promena desilo se i u osnovnim pojmovima u vezi platnog prometa na koje smo navikli. Umesto termina dužnik i poverilac, u novom Zakonu figurišu platilac i primalac plaćanja. Umesto termina poslovna banka, ubuduće ćemo koristiti termin platiočev pružalac platnih usluga i pružalac platnih usluga primaoca plaćanja. Iako rogobatno, bilo je neophodno proširiti ove pojmove, jer osim banaka, platne usluge pružaće i druge institucije.
Zakon unosi i veću zaštitu za korisnike platnih usluga. Na primer, u slučaju gubitka, krađe i zloupotrebe platne kartice, o čemu je obavestio pružaoca platnih usluga (banku ili drugu instituciju), korisnik odgovara za štetu do 15.000 dinara. Za preostali iznos štete odgovara banka, odnosno druga institucija koja pruža platne usluge odnosno koja je izdala platnu karticu.
Jasno se definiše i odgovornost pružaoca usluga za nepravilno izvršene platne transakcije, kao i procedura povraćaja pogrešno uplaćenih sredstava.
Promene su sistemske i brojne, te ćemo o ovoj temi sigurno još pisati.
Izvor: http://www.alibris.rs/